Emocionalna Inteligencija - Mudrost srca

Ne tako davno, često sam se nalazila u situacijama u kojima sam reagovala veoma agresivno ili defanzivno na nečiji komentar — čak i kada je ta osoba samo želela da mi pomogne.

Prijatelji su mi skretali pažnju da nije svaki komentar kritika, već da je to često dobronamerno mišljenje — i da ne mora sve da bude toliko negativno kao što se meni činilo. Takođe su često bili iznenađeni količinom moje frustracije. Jednostavno sam se trudila da sve uradim kako treba, a imala sam osećaj da drugi taj trud ne primećuju.

Počela sam da se pitam: Zašto reagujem ovako? Šta je uzrok tome?

Tada sam naišla na knjigu Emocionalna inteligencija Danijela Golemana. Iako je knjiga iz 90-tih godina prošlog veka, i dalje je vrlo aktuelna i prati trendove ponašanja ljudi u savremenom društvu. U njoj sam našla objašnjenje zašto reagujemo onako kako reagujemo — i, što je još važnije, kako to možemo da promenimo.

Šta je zapravo emocionalna inteligencija?
Emocionalna inteligencija (EQ) je mnogo više od popularnog pojma — to je životna veština. Naučnici je definišu kao sposobnost da razumeš i kontrolišeš sopstvene emocije, kao i da prepoznaš i utičeš na emocije drugih ljudi.

U svakodnevnom životu, EQ se pojavljuje svuda. Kada promisliš pre nego što odreaguješ u frustraciji, kada slušaš sa empatijom ili kada neki težak razgovor vodiš smireno — tada koristiš emocionalnu inteligenciju.

Za razliku od IQ-a, koji je uglavnom fiksiran, emocionalna inteligencija može da se razvija. Kroz samosvesnost, kontrolu emocija, empatiju i vežbu, možeš da naučiš da odgovaraš umesto da reaguješ.

Tako sam i ja počela da primenjujem tehnike upravljanja emocionalnom inteligencijom, korak po korak. Na početku nije bilo lako. Naučila sam prvo da zastanem, da promislim, ali nisam uvek znala šta da kažem ili uradim posle toga.

Na poslu sam počela da čekam do sledećeg dana pre nego što odgovorim na frustrirajuće mejlove, dajući sebi prostor da razmislim, obradim sve informacije i promenim svoje ponašanje. Posle nekoliko nedelja primetila sam da sam manje pod stresom, da su moje odluke bile bolje, a kolege— naročito oni sa kojima sam ranije imala problema — počeli su da mi pokazuju više poštovanja. Osećala sam se mnogo bolje i opuštenije.

Veoma lako sam primenila neke od tehnika kontrole emocija na moje ponašanje i u saobraćaju. Ranije sam na svaku neprijatnu situaciju reagovala žustro i sa velikom dozom nervoze. Umesto toga, počela sam da reagujem sa empatijom, zamišljajući različite scenarije zašto ljudi voze baš tako kako voze. Možda žure, možda razmišljaju o nekom većem problemu, možda im u kolima plače dete… Prestala sam da komentarišem druge vozače.

Ima mnogo primera gde se može primeniti svesno upravljanje emocionalnom inteligencijom. Meni lično, već posle nekoliko nedelja ta promena je pomogla da ostanem mirna i pribrana u specifičnim situacijama. Moje raspoloženje se poboljšalo, više nisam stalno frustrirana, osećam da imam više energije i drugačije upravljam stresom.

Sada mogu da prepoznam slične obrasce kod drugih ljudi, naročito kod svojih prijatelja. S jedne strane ih razumem, jer sam i sama to prošla. S druge strane, želela bih da im pomognem da to prepoznaju i ojačaju sopstveni EQ. Ako sam ja uspela da izvežbam svoj EQ, verujem da svako može.

Nastavila sam da istražujem više o ovoj temi i o tome kako je emocionalna inteligencija povezana sa stres menadžmentom, komunikacionim veštinama i drugim oblastima ličnog razvoja.

Iz moje perspektive, razvijanje emocionalne inteligencije u današnjem modernom društvu je ključno. Ovladavanje sopstvenim emocijama pomaže nam da ostanemo pribrani u stresnim situacijama, kako privatno tako i poslovno. Pomaže nam da budemo zadovoljniji i povezaniji sa ljudima oko sebe, pruža nam unutrašnju sigurnost i samopouzdanje, kao i jasniju sliku o tome ko smo i kako želimo da živimo.